Hvala, na trudu pogotovo Gecu. Ma već sam početkom zime htio uplatiti školu. Al' me je ova zima zeznula. A ovo o individualnim satima vidjet ćemo, ako ne prođe ovo što pokušavam imat ćete još jedan argument za školu i tako male djece, a ako uspijem...
Dakle mmcanic postoji manual. Do toga se treba pokušat dokopat.
Sjećam se i ja kako su mene učili od nošenja skija do okreta na skijama itd.
Al' opet sve mislim možda je netko složio to na papir.
Što se tiče ronjenja i alpinizma ja baš to i ne bih povezao sa normalnim skijanjem prije možda biciklizam.
E da pitanje je što se očekuje od djeteta. Ja ću bit zadovoljan kad bude znao se spustit u plugu, lijevo desno na bebi stazi, sam se popet i sići sa baby lifta, barem za ovu sezonu.
A kad krene u školu onda na pravo zimovanje bez mame i tate i sa profesionalnim učiteljima i odgojiteljima.
E da, što se tiče kvalitetno provedenog vremena, jutros kad se ustao je prvo pitanje bilo: Je li idemo danas?

Ovu zimu smo skijali dva tjedna u Sloveniji i dali smo djevojčicu od 2,5 godine (još je i pelene imala) u ski školu dva sata dnevno-šest dana. Čak su i učitelji malo vrtjeli glavom da je možda premala i da neće shvatiti što se traži od nje. Mi smo uvijek bili u blizini, malo bi se pojavili malo sakrili. Na opće iznenađenje i radost svih, curica je proskijala bez problema - doduše pluži, ali sama staje na traku (simulacija žice), silazi s nje i spušta se. Već drugi dan nije imala strpljenja čekati, nego je sama sve odrađivala. Nakon školice je tražila da se još spuštamo s njom.
Vjerujem da nikada, ali nikada to ne bi postigla da smo je išli sami učiti, jer bi ona izvoljevala, vjerojatno nas ne bi slušala i sigurno bi bilo suza. Ovako- preporučam svima.

Lepo je prebrati toliko različnih argumentov za in proti. Naj na tem mestu napišem še svoje mnenje. Imam dvoje otrok v starosti 15 in 9 let. Oba sta začela smučati z nepolnimi 3 leti. Oba sva osnov naučila žena in jaz. Starejšo hčer sva kasneje dala v celoletno alpsko smučarsko šolo (iz katere kasneje črpajo bodoče tekmovalce). Poudarek te šole je na pravilnem smučanju in vzgoji bodočih tekmovalcev. Čast izjemam (predvsem bivšim tekmovalkam, katere so hčer terale na športno vožnjo, za kar sem jim še danes hvaležen, bile pa so tudi prave mame-saj veste kaj vse sodi pod to), drugače sem hčer moral kasneje sam v mnogočem popravljat okrog tehnike smučanja, drže telesa ipd. Gre za to, da meni ni dovolj, da mi otrok začne smučati, vežen mi je tudi estetski videz, tehnika, hitrost. Hčer je sama priznala, da sva ji z ženo dala bistveno več kot alpska šola. Zato sina nisem nikakor dal v alpsko šolo in je v celoti najin produkt. Vsega sva ga naučila sama, tako da lahko pritrdim teoriji, da starš najbolj pozna svojega otroka in če še sam obvlada smučarske veščine je to vsaj zame najboljša kombinacija. Naj povem, da sem hčer učil osnov po klasični metodi, medtem ko sem sina učil s pomočjo špage. To stvar toplo priporočam, saj otrok sploh ne ugotovi, kdaj mu popustiš uzde in kar naenkrat smuča sam...... Skiman

" Dakle mmcanic postoji manual. Do toga se treba pokušat dokopat. "
(Član droja)

hello...vidim da te nista nije pokolebalo.postoje razne skripte i knjige o tehnikama ucenja skijanja.
posto vidim da ces sam uciti ja ti preporucam knjigu "Skijanje - tehnika,metodika i osnove treninga" koju su napisali Nikola i Danijel Jurkovic a izdao ju je Graphis Zagreb.
mislim da je to najkvalitetnija knjiga na ovim podrucjima a dovoljno govori to da je izdana na njemackom i engleskom jeziku!!!

samo jos jedna stvar...prednost ucenja u grupi.
naime u grupi djete vidi kako ostali napreduju (sporije ili brze) ali svi su tu negdje.dok kada sam skija osjeca se izgubljeno i zna biti jako demorlaizirajuce kad on nesto ne moze napraviti iz prve ili desete.to se dogada i kod starije djece i kod odraslih.
neke stvari u skoli skijanja se moraju puno puta probati ili ponoviti da bi uspio.i kada je on/ona u grupi vidi da se i drugi muce sa tim elementom automatski mu je lakse.dok kad je sam onda to ne kuzi da je zahtjevno i misli da je stavr u jemu/njoj.

i jos jedno...samo jedan primjer ove godine u katschbergu....jedna zena iz ne znam kojeg razloga (usteda,sram,..) nije htjela u skolu nego ju je njena prijateljica ucila.prijateljica se na "strmijim" dijelovima plave staze borila za svoj zivot i ona je isla nju uciti.kako je to izgledalo mislim da nemoram opisivati.sve e to zavrsilo da je ta "nova" skijasica skijala dva dana po sat,sati pol i na kraju "shvatila" da to ipak nije za nju.....zasto...zato sto ju je ova ucila potpuno krivo i ne po redu.ne kazem da bi bilo proskijala da je isla u skolu....ali mislim da bi imala puno vece sanse.

sve ovo je bilo s jednom namjerom....ako ne znate dobro skijati nemojte se upustati u ucnje djece,frendova,cura i sl.imao sam puno ljudi koji su dosli kasnije u skolu i sto su zalili sto nisu isli prije u skolu.puno je teze kasnije ispraviti greske.
isto tako ako imate nekog ucitelja pitati za savjet...pitajte!!!
sretno svima koji uce svoje skijati....i naravno veliki pozdrav svim novopecenim skijasima

Evo da se pridružim raspravi, mene je tata učio skijanju, uglavnom nešto malo učitelji.....I iskreno bilo je to loše. Niš ga nisam slušala, sve sam htjela po svom, sad bi ovo sad bi ono, ne da mi se ispravljat zavoje, ne da mi se ono....U školi toga nema - djete od 4 godine sluša učitelja jer mu je on autoritet i dokazuje se drugima u grupi i to je sasvim drugačiji pristup. Uostalom, ko što je netko rekao - njima je to posao i to se znanje plaća. Sličan primjer imam iz bliže okoline, tata je bio učitelj skijanja, profesor, a opet svoju je djecu dao u školu - baš radi autoriteta. Moja curka je još mala, ima tek godinu - ali ja jedva čekam da se dočepa uzrasta za neki ski vrtić i sigurno je sama neću učiti.

Imam kćer 7,5 godina, i imao sam svakakvih iskustava sa ski školama ( od katastorfe na Sljemenu - do odlične ski škole u K.Gori ), ali svejedno ti preporučam ski školu i ski učitelja.
U stvari najbolja varijanta ( tako se barem pokazalo s mojom malom ) je uzeti učitelja samo za svoje djete.
Više efekta ima sat-dva platit učitelja da skija samo sa tvojim djetetom nego da je djete u nekoj grupi od 8-10 klinaca, jer jako teško je u tim školama posložiti da su klinci na istoj razini sa skijaškim znanjem. Tako je moja kćer zbog neke čudne procjene ski učitelja prva dva dana ove godine provela u grupi s klincima koji su najmanje duplo lošiji od nje. Skijala je po ravnim livadama, u plugu...itd. I vjerovatno da ja nisam intervenirao i zamolio "učiteljicu" da odskija jednu turu s nama da joj pokažemo da ona u stvari zna skijati puno bolje od ostalih, ostala bi svih 8 dana u toj grupi i ne bi bilo baš nikakve svrhe od takve škole.

Imam sina od 5,5 godina. Probali skijanje po prvi put na Sljemenu jer mu je kompić tjedan dana ranije proskijao u školi. Naravno da nije bilo šanse i bio je totalno demoraliziran. Malo iza toga smo i mi otišli na skijanje, upisali ga u školu (Flachau), dva dana čunjevi i pokretna traka a treći dan niz crvene staze s vrha brijega. Ja sam bio šokiran i iz prikrajka kontrolirao cijelu stvar. Dok me nije vidio sve je bilo super, a kad sam napravio grešku i pokazao se, počele su suze. Uz to u grupi niko nije govorio ništa osim njemačkog.Klinci su kao vojnici i apsolutno preporučam prve korake u školi. Nedostatak je definitivno brojnost grupe i teško ispravljanje nedostataka. Nakon toga smo dobrih 4-5 vikenda išli na Sljeme i savladali Crvenu stazu. Cijelo to vrijeme morate klince ohrabrivati da to shvate kao igru. Stalne pohvale za napredak, pa čak i kod padova koji su neminovni,treba napraviti smiješnu situaciju. Moj klinjo i danas kad padne obično pogleda u mene a onda zajedno prasnemo u smijeh.
Nadajući se novoj snježnoj sezoni mislio sam ga upisati na Sljeme u grupu koja je malo naprednija jer moja znanja su ipak skromna (a i sam sam stao na skije prije par godina). Obzirom na nedostatak snijega i njegova tužna pitanja \"tata kad ćemo na skijanje?\" odlučih ga odvesti na produženi vikend u Austriju. Mama i dvomjesečna sestra su nažalost ostale doma. Bila su mi to najljepša tri dana na snijegu. Uzeli smo privatno instruktoricu na dva sata koja ga je naučila više nego što bi ja u dve godine, a ostatak smo uživali zajedno. Ako si možete priuštiti apsolutna preporuka je instruktor za napredniju fazu kod klinaca.
Jučer smo bili u Goltama, i iako je bilo toplo i puno kamenja užitak je bio neizmjeran, a svaki njegov osmijeh meni nagrada jer sam vidio da zaista uživa i da moj trud nije bio uzalud. Jedva čekamo naših 7 zasluženih skijaških dana krajem mjeseca.

Već je nekoliko ljudi napisalo o problemu s autoritetom. To apsolutno nema veze sa skijanjem pa mislim da bih mogao malo to prokomentirat (a u prilog bi mi išlo i par postova).
Mi smo svi zauzeti dođemo kasno navečer, neki rade i vikendima i onda kad imate vremena za svoje dijete, sve mu puštate i naravno da imate problem s autoritetom.
Ja sam zbog toga i posao promijenio da to ne bude tako.
Imamo mi i druge aktivnosti za koje sad imamo dovoljno vremena, kao i vremena za uspostavljanje granica i ja sam zadovoljan s tim odnosom prava i obveza.
Taj autoritet što ga učitelji (mislim da je za starije i dobro) imaju prema djeci od 4 - 6 g. je skoro pa čisti strah.
Pa oni se boje! Razlog što vas ne slušaju i što su kod nekog drugog ko bubice a kad dođu doma rusvaj naprave je što se uz nas osjećaju sigurnim.
Ja stvarno ne želim da se dijete boji, navečer piški u krevet i sl. ili plače kad me ugleda.
Ja vidim iz postova da većina ljudi u HR za razliku od Slovenaca doživljava skijanje kao 7 dana u Austriji pa onda razmišlja kad sam već to skupo platio idem dijete sklonit u školu a ja iskoristit skupo plaćen ski pass.
Ja govorim o skijanju kao načinu obiteljskog provođenja barem subote + zimovanje kao što čine većina slovenaca (čini se i gore spomenuti).
U svakom slučaju forum je pomogao da oblikujem svoje mišljenje, nabavit ću knjigu, a mislio sam za carving, za koji nisam siguran kako malo dijete naučit, angažirat profesionalca na par sati.

" Već je nekoliko ljudi napisalo o problemu s autoritetom.
Sve mu puštate i naravno da imate problem s autoritetom. "


mislim da si pogrijesio u vezi ovog dijela i sto su ti ljudi htjeli reci.moje je iskustvo da je veliki problem s autoritetom.radim kao ucitelj skijanja vec godinama i u grupama je uvijek bilo sve super.par puta sam se upustio u ucenje prijatelja,cure i jednom majke i bilo je koma.autoritet na nivou nule.i komentar tipa pa kaj ne vidis da pokusavam....bla,bla,bla.....cak i kad sam svoju majku ispravljao nije dobro zavrsilo.


"Taj autoritet što ga učitelji (mislim da je za starije i dobro) imaju prema djeci od 4 - 6 g. je skoro pa čisti strah.
Ja stvarno ne želim da se dijete boji, navečer piški u krevet i sl. ili plače kad me ugleda."


stvarno ne znam od kuda ti ovakve informacije....
nikad ali nikada se dijete nije bojalo mene ili slicno.suza je bilo...i bit ce ih ali su sve suze bilo jako brzo rijesene uz normalan dogovor.
a to da se djeca boje instruktora...stvarno ne znam od kuda ti to.nakon probijanja leda prvog dana (najcesci dan za suze) 98% djece dolazi u skolu sa osmjehom na licu i na kraju dana ne zele ici sa roditeljima nego zele jos skijati.


"Ja vidim iz postova da većina ljudi u HR za razliku od Slovenaca doživljava skijanje kao 7 dana u Austriji pa onda razmišlja kad sam već to skupo platio idem dijete sklonit u školu a ja iskoristit skupo plaćen ski pass.
Ja govorim o skijanju kao načinu obiteljskog provođenja barem subote + zimovanje kao što čine većina slovenaca (čini se i gore spomenuti)."


ovdje isto mislim da si pogrjesio.jer dobar dio ljudi ovdje (bar vecina ljudi koji pisu na forumu ili dolaze na chat) su pravi zaljubljenici u snijeg.nitko ne razmislja o skijanju kao hobiju za 7 dana godisnje u austriji nego zive za skijanje.
neki provode vise neki manje vremena na snijegu (ovisno o financijskim i vremenskim mogucnostima) ali vecina zivi za to.a taj entuzijazam si mogao primjetiti i po posjecenosti i po pisanju ljudi ovdje.


za kraj samo...malo sam te sada kritizirao ali nije mi namjera bila neka svada ili polemika...samo iznosim svoja misljenja

...iz mog osobnog dnevnika:

1982. drugi put na skijama, no ako izbacimo neozbiljni vrtić na snijegu u mojstrani, kao da je prvi. učiteljica nosi punđu ispod kape i baš tako se ponaša - strogo! k'o za vraga baš imam gliste (ah te glupe dječje boljke!) i stalno mi se piša. naravno zloćesta govori da izmišljam samo da bi se izvukla i da od mene nikad skijašice. kad bi znala psovat, sad bi joj nekaj sočno servirala, ali ne znam pa samo trpim i čekam zadnji dan. ipak, mora joj se priznati dobra je učiteljica. na slalomu pobjeđujem 70% svojih vršnjaka početnika.

1983. od mene nikad skijašice...da me bar sad može vidjeti. ipak joj imam za nekaj zahvaliti: najmlađa u naprednijoj grupi, a najbolja! moj najstrpljiviji, najbolji, najjasniji učitelj na svijetu nagovara moju mamu da me ozbiljnije usmjeri u skijanje. 'di si sad punđo zlobna!?

1985. vogel, temperatura - 17, zaleđena staza šija-zadnji vogel, kategorizacija crvena, no naginje ka crnoj. samoprozvana (odmaralište zaba) učiteljica (s licencom) tuče nas štapom po guzici pri svakom razdvajanju koljena. tih dana provedenih s njom mrzim skijanje i nju, mrzi ga/ju cijela grupa...

1986. skijam sama i skijanje je najbolji sport na svijetu!

zaključak: iskustva su razna, pristupi razni, svakom djetetu odgovara drugi "stil", a roditelj neka sam procijeni kaj je za njegovo dijete najbolje. no, svakako autoritet treba djetetu, zvao se on mama, tata ili profesionalac. ako su to mama ili tata neka po objektivnim kriterijima znaju kaj rade jer nije svako učenje dobro učenje.